Proslavili smo još jedan Thanksgiving-Dan Zahvalnosti, jedini američki praznik koji sam prihvatila i koji se svake godine obeležava ili kod nas ili kod naših prijatelja, kako se kad dogovorimo. Prihvaćen je, jer volim poruku i razlog tog praznika. Ovde je to dan kad se sastaju porodice, rodbina i prijatelji. Tog dana ste okruženi onima do kojih vam je najviše stalo. To je prilika da zastanete i zahvalite se na svemu što vam je Bog dao-na deci, porodici, zdravlju, prijateljima, poslu i na životu uopšte.
Kako svi, sve češće zaboravljamo da se zahvalimo na onom što imamo i stalno čeznemo i kukamo za onim što nemamo-Dan Zahvalnosti mi je još draži. Tog dana je nemoguće izbeći listanje u glavi svega onoga što imate nakon čega dolazi prosvetljenje kad shvatite da imate mnogo više nego što ste svesni- e to je divan osećaj. Mene je, ustvari, ovaj praznik tome i naučio- tako da i kada nije Dan Zahvalnosti, zastanem malo i zahvalim se Bogu na svemu što mi je dao. Verujte mi, kada bi ljudi to stalno radili, češće bi pronalazili mir i zadovoljstvo u životu. Mislimo da porodica, zdravlje naše i naših najbližih, mir u duši i u kući-da je to nešto zagarantovano i Bogom dano ,nešto, što se samo po sebi podrazumeva i onda jurimo za novcem, karijerom, statusom... I što više imaju ljudi još više žele- veća kuća, bolji auto, više para... A ono što je istinski vredno i važno zenemarujemo. U Srbiji je još gore, manje mogućnosti da se zaradi a želje iste, često i veće…
Zato mi je ovaj praznik drag-zaista ima snažnu poruku i kao i svako drugo i ovo praznovanje nosi neku magiju sa sobom, notu svečanosti i sreću što smo zajedno sa dragim ljudima i prepoznatljivom trpezom za ovaj praznik. Amerikanci imaju svoj neki redosled, tačan kao godisnja doba-kada je kićenje i obeležavanje dogadjaja u pitanju. Tako ćete, ako se ovih dana zadestite u Americi-u svakoj radnji, banci, restoranu-videti obeležja Dana Zahvalnosti, jesenje boje, ćurke, bundeve i ostale ilustracije. U domovima koji dočekuju goste, veliki sto je dekorisan stolnjacima u prepoznatljivim bojama i dezenima jeseni, pečena ćurka je glavni adut, svako ima neki svoj recept kako je najbolje pripremiti; obavezan je preliv, puding od brusnica, slatki crveni krompir, pire krompir, obični, sa sirom, lukom, belim lukom i začinima...oni vole da dodaju začine u pire krompir…Ćurka se obično puni kockicama od suvog hleba i začinima različitih ukusa-može biti ruzmarin, može beli luk, ili neki miks začina. Ta smesa za punjenje upija sokove i masnoću dok se ćurka peče i ukusan je prilog, mada mnogi ne pune ćurku ničim i stave to kao još jedan prilog sa strane. Za desert-obavezna je pita od bundeve a nadju se tu i pita od jabuka, ili višanja-i sve su dobre-ko šta voli!
To je tradicionalni meni, a pošto većina Amerikanaca nisu tradicionalisti-desi se i da se služi nešto sasvim drugo, onda oni kažu da su imali neformalni Dan Zahvalnosti. Mi koji nismo ovde rodjeni, dodamo ponešto svoje, ali najbitnije je da se uživa u prazniku sa porodicom i dragim prijateljima, hrana je manje bitna-mislim da su Amerikanci više opsednuti dekoracijom nego kuvanjem.
Ranije sam vam rekla da je Amerikancima bitno da doprinesu, pomognu, sredini u kojoj žive, tako je i sad, na lokalnim vestima stalno izveštavaju ko je pomogao kojoj ustanovi ili porodici koja nije u mogućnosti da pripremi sve za praznik. Mnogo je i neprofitnih organizacija koje pripremaju hranu koju će da doniraju ili sirotištima ili staračkim domovima-kome god je potrebno i svima onima koji nisu te sreće da budu sa svojim porodicama, u toplim domovima oko velike trpeze…Lepo, ali uvek me to rastuži- koliko je ljudi kojima je pomoć potrebna-što zbog bolesti, što zbog siromaštva..
Većina porodica, vikend posle ovog praznika, postavlja Božićno drvo i time započinju “Božićnu sezonu”,mada u zadnje vreme, po mnogim radnjama i javnim mestima možete videti Božićne jelke i pre Dana Zahvalnosti a pošto je ovde tradicija darivanja za Božic i dalje prisutna, “black Friday”, crni petak, drugi dan praznika, je poznat kao dan kada ćete naći povoljnije većinu stvari jer su specijalne ponude u pitanju. Kao iskusni kupac, odaću vam tajnu-bolje ponude ćete naći i bez crnog petka, mada oni koji strpljivo čekaju da se radnje otvore u ponoć (većinom je sve zatvoreno za Dan Zahvalnosti) uspeju se dokopati vrednih stvari za dobru cenu.
Nadam se da sam vam malo dočarala trenutnu atmosferu ovde, gde god udjete, čućete Božićne pesme i pesmice, po ceo dan, sve je okićeno, radnje pune, Božićni shopping je uveliko tu a mi danas na poslu prepričavamo kakav je čiji praznik bio, oni što su otišli u posetu porodici u neku drugu državu, pričaće nam u ponedeljak-a ja ću vama sledeći put pričati o nečemu drugom, isto ovako lepom a možda i lepšem.

Aleksandra Bošković
USA