Ova narodna krilatica najbolje govori o značaju preventivnih pregleda koji su upravo predviđeni da se na vreme prepoznaju prvi znaci bolesti i tako izbegnu mučna i skupa lečenja sa neizvesnim ishodom. Ginekološki preventivni pregledi kod žena zauzimaju posebno mesto jer su maligne bolesti reproduktivnog sistema ujedno i najčešći maligniteti kod žena a redovnim odlaskom kod ginekologa mogu se na vreme otkriti i tada su i izlečenja skoro 100%. Ginekolog pripada primarnom nivou zdravstvene zaštite i svaka žena kod nas ima svog izabranog ginekologa kao i izabranog lekara opšte prakse.
Šta to znači redovni odlasci kod ginekologa? Počećemo hronološki
Prva poseta ginekologu trebalo bi da se planira pre prvog seksualnog odnosa a najkasnije sa 20 godina života. Pri prvoj poseti devojke bi trebalo da dobiju informacije o polno prenosivim bolestima koje mogu da ugroze reproduktivno zdravlje i kako da se zaštite od neželjene trudnoće. Neophodno je da se predoče sve mere zaštite (anti bebi pilule, spirale, implanti) od neželjene trudnoće i da se naglase prednosti mehaničke zaštite (KONDOMI) koja pored zaštite od trudnoće pruža zaštitu i od polno prenosivih bolesti. Ukoliko je pacijentkinja pre prve posete ginekologu imala seksualni odnos neophodno je da se uradi ginekološki pregled prilikom koga se uzima vaginalni bris na bakterije i gljivice i tzv. PAP test. PAP test analizira ćelije grlića materice tako da se na taj način mogu uočiti prve atipije i prekancerozne promene, koje se u toj fazi izlečive u potpunosti. PAP test je jedan neinvazivan, lako izvodljiv i lako dostupan svim generacijama žena tako da ga treba OBAVEZNO ponavljati od jedne do najviše tri godine. Pozitivni testovi na infekcije Humanim papiloma virusima (HPV ) ne treba da budu razlog za paniku kod mladih devojaka jer su najčećše prolazni i nestaju sa poboljšanjem imunološkog sistema osobe. Ovde ponovo naglašavamo značaj zdravog načina života za poboljšanje imuniteta ( DOVOLJNO SNA, REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOST, ISHRANA SA DOSTA VOĆA I POVRĆA, BEZ DUVANSKOG DIMA I DA SE NE STUPA U SEKSUALNE ODNOSE PRE 16. GODINE IDEALNO NE PRE 18. GOD, i ovo je vrlo individualno jer polna zrelost ne nastaje kod svih u istom periodu). U deo preventivnih pregleda spada i vođeneje menstrualnog kalendara na osnovu koga može da se proceni da li su krvarenja uobičajena po frekvenciji, količini i dužini trajanja. Odrasla polno zrela žena uglavnom ima 13. ciklusa godišnje dok za devojčice od 12. godina to može biti i duplo manje. Važno je da se prati i krvna slika koja je kod mladih žena često pokazatelj obimnosti menstrualnih krvarenja.
Preventivni pregledi u vreme menopauze kada se najčešće javljaju neuredna menstrualna krvarenja zahtevaju posebnu pažnju jer nekada takva neuredna krvarenja mogu biti posledica karcinoma materice a ovo su takođe maligni tumori koji ako se na vreme otkriju uspešno se i leče. Karcinomi jajnika su vrlo ozbiljan problem koji se teško otkriva, nema prevencije i neophodno je da sve osobe koje u porodičnoj istoriji bolesti imaju podatak o karcinomima jajnika poštuju savete ginekologa o učestalosti ultrazvučnih pregleda male karlice. Nekada ginekolozi savetuju i analizu tumor markera specifičnih za karcinom jajnika, tu je potrebno naglasiti da svi tumor markeri mogu biti povišeni kod pušača i da imaju veći značaj u praćenju već otkrivene bolesti nego u prevenciji.
KARCINOM DOJKE posle kardiovaskularnih bolesti najčešći je uzrok smrtnosti kod žena a takođe lako se može detektovati u ranoj fazi. Ginekolog bi trebalo da obuči žene kako da rade samopregled dojki 1x mesečno od prve menstruacije pa do kraja života. Do 40. Godine života preporuka je da se rade ultrazvučni pregledi dojki a posle 40 preporuke su -mamografija na dve godine , mada dobar ultrazvučni pregled u svakoj životnoj dobi žene može biti odlična preventiva.
Još jedan problem u tzv. TREĆEM DOBU koji remeti kvalitet života kod žena jeste nevoljno ispuštanje urina. Vrlo je važno sprovesti obuku za vežbe koje problem mogu otkloniti ako se počne sa njima preventivno ili ga ublažiti i sprečiti hiruršku intervenciju. Vežbe jačaju mišiće karličnog dna zbog čijeg popuštanja i nastaje problem.
Prilikom svakog ginekološkog pregleda sa maladim ženama trebalo bi pričati i o planiranju porodice kako bi se iskoristile najbolje godine za rađanje. Savremen način života posebno kod mladih žena koje grade profesionalne karijere pomerio je mnoge granice ali žene koje žele potomstvo treba podsetiti da BIOLOŠKI sat kuca isto kao pre sto godina bez obzira na želje i očekivanja.
Prim.dr Nadežda Radisavljević