Kardiovaskularne bolesti i dalje su glavni uzročnik oboljevanja i smrtnosti u svetu i kod nas. Bolest krvnih sudova srca koja se u stručnoj javnosti naziva koronarna bolest najveći je uzrok smrtnosti u odnosu na sve druge kardiovaskularne bolesti.
Koronarna bolest je klinički sindrom za stanje nesklada između potreba srca za kiseonikom i aktuelnog snabdevanja srčanog mišića sa kiseonikom. Koronarna bolest se nalazi među najčešćim i najozbiljniojim zdravstvenim problemima u razvijenim zemljama sveta, a u strukturi mortaliteta našeg stanovništva na koronarnu bolest otpada 50-60% svih uzroka smrti. Primarna prevencija usmerena je na prepoznavanje i tretman osoba sa faktorima rizika za koronarnu bolest. Faktori rizika mogu biti nepromenljivi, kao što su pol, starost, genetsko opterećenje i promenljivi među kojima u glavne, velike faktore spadaju: hiperholesterolemija, arterijska hipertenzija, gojaznost, pušenje i fizička neaktvnost. Poslednjih godina sve više se govori o hroničnom stresu kao takođe velikom faktoru rizika za koronarnu bolest.
KAKO PREPOZNATI KORONARNU BOLEST
Do pre dvadesetak godina infarkt srca bio je rezervisan uglavnom za muški pol a za žene tek nakon menopauze. Danas se granica oboljevanja sve više pomera ka mlađem žvotnom dobu i kod muškaraca i kod žena pa se tako može videti infarkt kod muškaraca u tridesetim godinama i kod žena u četrdesetim. Na svu sreću svaki bol u grudima ne znači i bolest srca ali kod svakog bola u grudima koji traje duže od deset minuta ili se ponavlja potrebno je obratiti se lekaru koji će proceniti da li je potrebna dalja dijagnostika i lečenje.Bol koji se javi iza grudne kosti sa širenjem levo-desno, u levu ruku, vrat i donju vilicu zahteva što pre poziv hitne pomoći a posebno ako je praćen preznojavanjem i otežanim disanjem. Takođe svaki bol u gornjem delu stomaka posebno ako je bez želudačnih tegoba i sa širenjem u grudni koš zahteva hitnu dijagnostiku. Pojava bola ili pritiska i nelagodnosti u grudima pri fizičkom naporu zahteva bez odlaganja odlazak kod lekara. U svim gore nabrojanim situacijama neophodno je što pre uzeti nitroglicerin ukoliko ga osoba ima i izgrickati 300 mg aspirina (oprez kod osoba koje imaju čir na želucu ).
KAKO IZGLEDA I ŠTA ZNAČI „ČAROBNA“ FORMULA IZ NASLOVA
U osnovi koronarne bolesti leži ateroskleroza krvnih sudova koja dovodi do suženja lumena krvnog suda ili pak do odvajanja dela naslaga na krvnom sudu koji prvo zapuši male krvne sudove kakvi su koronarni. Kardiolozi smatraju da se ateroskleroza može odložiti do osamdesetih godna ako se uklopimo u brojeve navedene u „čarobnoj formuli “a to je: Gojaznost i šećerna bolest nula znači da BMI ne prelazi 25 a kako se izračunava pisali smo ranije, obim struka kod muškaraca da ne prelazi 94 cm i kod žena 80cm. Ukupan holesterol da je 5 ili manje a LDL holesterol manji od 3. Sistolni krvni pritisak da ne prelazi 140 mmHg, bez pušenja, svakodnevno pešačenje 3 km i u toku dana konzumirati 5 vrsta voća i povrća.
- bez pušenja
- 3. km dnevno
- 5. vrsta voća i povrća
- 140. sistolni krvni pritisak
- 5. ukupan holesterol
- 3. LDL
- gojaznost i DM tip 2
Sve je lepo i slikovito rečeno ali kako to postići. O svemu je pisano ranije ali evo nekoliko kratkih napomena
So znatno utiče na krvni pritisak, dozvoljen unos soli je 5 gr dnevno, u Srbiji se unosi 25 gr (100 gr VIRŠLI SADRŠI 7 GR SOLI)
Za ženu srednjeg rasta koja obavlja sedentarni način života sve dnevne nutritivne potrebe mogu se zadovoljiti sa 1600 do 1800 cal (samo jedan kolutić jafa keksa ima 50 cal )
Ukoliko nemamo vremena ni novca za teretane i fitnes centre možemo pri odlasku ili povratku sa posla nekoliko autobuskih stanica preći peške ili parkirati auto 1,5 km dalje od posla, prošetati do pijace, prodavnice brzim hodom, zaboraviti da je popravljen lift...
Svakodnevno koristiti povrće u obliku salata, kratko bareno ili grilovano, voće dva puta kao užinu
Najveći izvor holesterola su pržene masti, pohovana hrana i transmasti iz margarina, rafinisanih ulja a potom termički obrađenih. (100 GR OBARENOG KROMPIRA IMA 80 Kcal a kada se napravi pomfrit skoro 300 Kcal uz to treba napomenuti da se i ulja prženjem pretvaraju u masti koje se „lepe“ za krvne sudove)
Prevenciju pušenja početi u najranijem uzrastu a za odvikavanje potražiti pomoć izabranog lekara
Prim.dr Nadežda Radisavljević