*ŠTA JE KRVNI PRITISAK ?
Krvni pritisak označava mehanički pritisak koji krv vrši na unutrašnje zidove arterija. Ovaj pritisak se izražava u milimetrima živinog stuba. Na visinu krvnog pritiska utiče količina krvi koju srčani mišić ispumpa u minuti, unutrašnji otpor u arterijama, gustina krvi i količina krvi koja teče kroz arterije. U svakodnevnom životu i medicinskoj praksi pominju se sistolni i dijastolni krvni pritisak. Sistolni krvni pritisak označava visinu pritiska u momentu kada leva komora ispumpa krv u krvotok a dijastolni krvni pritisak označava onu vrednost pritiska u arterjama kada leva komora ne izbacuje krv već je prima iz leve pretkomore.
ŠTA JE VISOK KRVNI PRITISAK I ZAŠTO SE JAVLJA?
Visok krvni pritisak ili hipertenzja označava vrednosti 140 sa 90 i više koje se održavaju.Kažemo, održavaju jer jednom izmeren povišen krvni pritisak pogotovo ako je to sistolni ne znači odmah i hipertenziju. Često se viđa tzv hipertenzija belog mantila (strah od lekara) pa je u ordinaciji najbolje izmeriti 3 puta pritisak u razmaku od 5-6 min i uzeti srednju vrednost ili najpouzdaniji način za procenu krvnog pritiska je dvadestčetvoročasovno praćenje tzv HOLTER krnvnog pritiska. Normalan krvni pritisak se kreće od 100 – 140 za sistolni I 60- 90 za dijastolni. Primarna ili esencijalna hipertenzija zastupljena je danas kod 90-95 % populacije i u svetu i kod nas a takozvana sekundarna kod samo 5% populacije i tu se kao najčešći uzrok javljaju bolesti bubrega. Primarna hipertenzija se javlja kao interakcija genetskih faktora i faktora spoljne sredine. Do pre tridesetak godina hipertenzija je bila bolest starih, nažalost danas se ta granica pomera ka sve mlađem životnom dobu. Sedentarni način života, mala fizička aktivnst, nepravilna ishrana, gojaznost, pušenje svakako su faktori na koje se može uticati a odgovorni su za nastanak hipertenzije. Navešćemo samo jedan primer a to je unos soli. Svetske preporuke su za zdravu populaciju do 5 gr soli dnevno a za osobe sa hipertenzijom do 3 gr. Prema nekim podacima kod nas se prosečno unosi oko 25 gr soli dnevno, u Evropi oko 12 a smatra se da se samo korekcijom unosa soli krvni pritisak može smanjiti i za 10 do 15 mm živinog stuba. Moramo napomenuti i da postoje so-senzitivne i so- rezistentne osobe što znači neke osobe mnogo više zadržavaju natrijum od drugih pa će kod njih i so imati veći uticaj na krvni pritisak
DA LI VISOK KRVNI PRITISAK TREBA LEČITI I ZAŠTO
Hipertenzija je najčešća bolest iz grupe kardiovaskularnih bolesti a ujedno i glavni faktor rizika za iste. Znajući da su u i dalje kardiovaskularne bolesti glavni uzrok smrtnosti i u svetu i kod nas, jasan je značaj pravovremene i dijagnostike i terapije hipertenzije. Za hipertenziju se kaže da je potajni ubica jer se simptomi ispoljavaju tek kada dođe do komplikacija a obično se krvni pritisak godinama povećava tako da se osoba postepeno navikava na sve veće vrednosti. Krvni pritisak potrebno je meriti i u dečjem uzrastu i posebno obratiti pažnju na gojaznu decu i decu sa genetskom predispozicijom. U našoj zemlji predviđeni su sistematski pregledi za osobe bez tegoba i to na 5 godina do 35 godina života i na 2 godine nakon 35 kako bi se na vreme identifikovali i faktori rizika ali i podmukle bolesti kakva je hipetenzija. Kada se utvrdi da postoji hipertenzija lečenje može biti nefarmakološko i farmakološko. O načinu lečenja odluku donosi lekar ali bez promene načina života sigurno nema uspeha u lečenju hipertenzije bez obzira na savremenu terapiju. Nefarmakološko lečenje podrazumeva pre svega korekciju u ishrani ( smanjenje unosa soli na 3 gr dnevno, svakodnevan unos povrća oko 500 gr, unos svežeg voća, nemasna hrana bez prženja, pohovanaja, umaka, slatkiša i alkohola ). Aerobnu fizičku aktivnost kao što je brz hod bar pola sata svaki dan ne može zameniti ni jedan lek kod hipertenzije a korekcijom telesne težine koja je povećana kod većine osoba sa hipertenzijom krvni pritisak se može smanjiti i do 15 mm Hg. Često se može čuti i pitanje, da li kafa povećava krvni pritisak ? Činjenica je da kofein iz kafe povećava krvni pritisak ali samo kratkotrajno tako da nema studija koje su kafu svrstale u faktore rizika za hipertenziju. Ozbiljniji efekat na krvni pritisak kafa bi mogla da ima jedino ako bi se pila na svaka dva sata. Ponovo se nameće zaključak da su pravilna ishrana i fizička aktivnost nezamenljivi činioci i u prevenciji i u lečenju svih hroničnih bolesti današnjeg čoveka pa i hipertenzije.
Prim.dr Nadežda Radisavljević