Dosta često, uglavnom među osobama ženskog pola možemo čuti izjavu “Imam nizak krvni pritisak,”te osobe su uprkos tome, bez tegoba i sa dobrim kvalitetom života. Tu se uglavnom radi o genetski određenim vrednostima krvnog pritiska (u daljem tekstu KP) koji ne daje nikakve simptome izuzev kada dođe do većeg pada ili pak skoka krvnog pritiska. Za odraslu osobu idealne vrednosti KP su od 120 sa 70 do 135 sa 85. U naučnim krugovima te podele su malo drugacije pa se tako KP 140 sa 90 klasifikuje kao visok normalan a sve preko tih vrednosti kao povišen KP različitog stepena. Sve je jako individualno tako da se i idealne vrednosti KP za svaku osobu procenjuju pojedinačno, u zavisnosti od godina zivota, pola, konstitucije, fizičke aktivnosti. Vrednost KP npr 130 sa 80 smatra se normalnim KP za većinu populacije ali vrlo često imaćemo situaciju da kod osobe koja ceo život ima KP 105 sa 60 to daje tegobe visokog KP. Nizak KP možemo okarakterisati kao bolest (hypotensia) kada su vrednosti KP 100 sa 60 i niže a pri tom osoba ima tegobe najčešće u vidu omaglice, slabosti, nestabilnosti, mučnine, preznojavanja a u nekim slučajevima može doći i do gubitka svesti zbog nedovoljnog dotoka krvi u mozak. Znači nizak KP koji ne daje tegobe nije bolest već jedno hronično konstitucionalno stanje na koje se organizam navikao. U situaciji kada osoba izgubi svest okolina se obično uspaniči i počne da je podiže čime se stanje pogoršava. Naprotiv, takvu osobu treba spustiti na ravnu podlogu i podići joj noge iznad nivoa tela, korisno je i poprskati je hladnom vodom i čim postane svesna omogućiti joj da unese tečnost. Kod zdravih osoba može se u vodu dodati malo soli i malo šećera a kod starijih osoaba sa nekim hroničnim bolestima potrebno je, što pre se obratiti lekaru.
Šta zdarve osobe sa niskim krvnim pritiskom mogu preduzeti da ne dolazi do pada na vrednosti koje remete kvalitet života?

Pre svega vrlo su važni redovni, pravilni, obroci i dovoljan unos vode ne manje od 1,6 litara dnevno. Svakodnevna šetnja bar pola sata znatno popravlja cirkulaciju a osobe koje pate od tzv ortostatske hipotenzije (pad KP pri ustajanju iz ležećeg položaja) poželjno je da u krevetu odrade nekoliko vežbi kao što je npr “vožnja bicikla”, protezanje ili bilo koja vežba sa podizanjem i pokretanjem nogu a zatim da lagano ustanu prvo u sedeći pa u stojeći položaj. Bitno je naglasiti da bi isto tako osobe sa niskm KP trebalo da izbegavaju stajanje u mestu a ako su nekada i prinuđene na duže stajanje korisno je premeštanje sa noge na nogu, cupkanje u mestu ili šetnja levo-desno. Do pada krvnog pritiska posebno dolazi u toplim mesecima ili u toplim pregrejanim prostorijama tako da je vrlo važno u tim situacijama imati kod sebe flašicu sa vodom (poželjno je na svakih sat vremena popiti 2 dcl a po potrebi i više). Čista, obična voda najbolji je regulator volumena tečnosti u organizmu. Postoji još jedna česta situacija kada dolazi do pada KP a to je posle obroka. Osobe koje su sklone takvim situacijama trebalo bi da uzimaju manje, češće obroke, sa laganim žvakanjem hrane i kada su god u situaciji da prilegnu nakon obroka. Pad krvnog pritiska moze da se desi i kao posledica mnogobrojnih bolesti i u takvim situacijama ali i svim drugim nejasnim obavezno treba potražiti savet lekara.

Prim.dr Nadežda Radisavljević