Poslednjih dvadesetak godina sve češće se srećemo sa dijagnozom osteoporoze što na latinskom znači šuplja kost. Za sve češću dijagnozu osteoporoze postoji nekoliko razloga pa ćemo nešto reći o uzrocima i mogućoj prevenciji osteoporoze.
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je metabolička bolest koja se manifestuje postepenim gubitkom koštane mase. Do 25. godine života koštana masa se gradi i zbog toga prava prevencija kreće od malih nogu. U tom periodu vrlo je važna pravilna, raznovrsna ishrana, fizička aktivnost i uredni ciklusi kod devojčica jer za izgradnju kosti pored minerala i vitamina neophodan je i hormon estrogen kod žena i testosteron kod muškaraca. Od 25. do 35.godina koštana gustina je nepromenjena a nakon tog perioda postepeno počinje gubitak koštane mase i to u početku 0,2 posto godišnje a kasnije i više posebno u periodu menopauze kada dolazi do pada estrogena. Danas se životni vek produžio pa je i to razlog povećanog broja osoba sa osteoprozom ali i dijagnostika koja je danas dostupna tzv DXA, putem koje se na bezbolan način određuje gustina kosti, pre svega na kičmi i kuku. Pre pojave ove dijagnostičke metode osteoporoza se dijagnostikovala prlikom nekih preloma ili slučajno na rendgenskom snimku gde se osteoporoza može videti tek pri velkom gubitku koštane mase. Naravno sedentarni način života i nepravilna ishrana znatno doprinose pojavi osteoporoze kao i drugim hroničnim nezaraznim bolestima. Osteoporoza nema neke karakteristične manifestacije (nekada se mogu javiti bolovi u kičmi koji nestaju u ležećem položaju) tako da se vrlo često dijagnostikuje tek kada dođe do preloma kao komplikacija osteoporoze. Statistika kaže da 25% starijih osoba sa prelomom kuka ne preživi prvu godinu nakon preloma, 50% ostane trajno ili delimično nepokretno što dovoljno govori o veličini problema za koji je odgovorna osteoporoza.
Kako sprečiti osteoporozu?
Nažalost, na neke faktore rizika kao što su godine života i genetsko nasleđe ne možemo da utičemo ali zato postoji niz faktora rizika na koje možemo kao što su pušenje, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost. Pored ovih faktora rizika postoje i neka stanja i oboljenja koja pospešuju osteoporozu a to su bolesti štitne i nadbubrežne žlezde, bolesti bubrega, upotreba kortikosterida. Kao i kod svih bolesti tako i za osteoporozu važi izreka bolje sprečiti nego lečiti ali kako? Već smo napomenuli značaj pravilne ishrane koja ukratko podrazumeva raznovrsne namirnice a pre svega koštunjavo voće i zeleno povrće kao izvore kalcjuma magnezijuma, bakra cinka i vitamina K. Jaja,riba (losos,haringa i skuša ) kao izvor omega masnih kiselina i A i D vitamina. Nekada se smatralo da su mlečni proizvodi glavni izvor kalcijuma, danas u vezi sa tim postoje oprečna mišljenja ali o tome drugi put. Poruka je, što je moguće raznovrsnija ishrana, svakodnevna šetnja brzim hodom minimum pola sata svaki dan za starije životno doba a za najmlađi uzrast sve vrsta sportskih aktivnosti, što više to bolje. Podrazumeva se prestanak pušenja a gazirana pića koristiti samo povremeno, kafu umereno (1do 2 dnevno). Uz preporuku lekara mogu se uzimati i određeni suplementi i raditi vežbe određene baš za osteoporozu.
Prim.dr Nadežda Radisavljević