Skoro da ne postoji osoba u zrelom životnom dobu a da se bar jednom u životu nije požalila na bolove u zglobovma. Prema poslednjim podacima jedna četvrtina stanovnistva u Srbiji pati od nekog oblika reumatizma. Najčesći je degenerativni reumatizam i zastupljen je u 70% slučajeva .
Šta znači degenerativni i kakav reumatizam može jos biti?
Degenerativni reumatizam označava propadanje hrskavice u zglobu i manifestuje se bolom, otežanim kretanjem, ponekad i otokom. Najčesće zahvata velike zglobove kao što su kuk, koleno, ali vrlo često zahvata kičmu i sitne zglobove šaka i stopala. Statistika kaže da posle 65. godine 90% ljudi ima degenerativni reumatizam, a posle 55. kod 80% na rendgenskom snimku vide se degenerativne promene bez obzira da li osoba ima ili nema tegobe. Ispoljavanje tegoba kod degenerativnih promena vrlo često nije u skladu sa veličinom promene na zglobovima, pa često imamo kod početnih promena vrlo izražene tegobe i obrnuto. Pored degenerativnog reumatizma postoji i zapaljenski kao što je dobro poznat reumatoidni arthritis i vanzglobni reumatizam koji zahvata mišice i tetive.
Sada ćemo pokusati da damo odgovore na neka pitanja o degenerativnom reumatizmu kao najzastupljenijem.
Naravno, ono što nas svakao najviše interesuje kada je neka bolest u pitanju je: Zašto nastaje, kako se može sprečiti i kako se leči? Kao što još uvek za mnoge bolesti ne znamo kako nastaju tako ne znamo ni za degenerativni reumatizam, ali znamo za faktore koji svakako doprinose nastanku. Do pre dvadesetak godina ovaj problem se javljao samo kod starije populacije, a sada se ta granica pomera ka mlađem uzrastu. Danas degenerativne promene na kičmi možemo, nažalost, videti i pre dvadesete godine, a za to je svakako odgovoran današnji način života. Sve manje fizičke aktivnosti, a sve više sedenja ispred računara i TV-a uzima svoj danak. Još je Hipokrat govorio o važnosti vežbanja, a pre 300 godina Austrijski lekar je rekao "NI JEDAN LEK NE MOŽE DA ZAMENI KRETANJE, A KRETANJE MOŽE DA ZAMENI MNOGE LEKOVE". Čini se da ova rečenica nikada nije imala veće značenje nego danas kada je sedentarni način života najzastupljeniji, a spada u vodeće faktore rizika za sve hronične nezarazne bolesti. Kako zaposlena osoba koja radi po ceo dan još da nađe vreme i za vežbanje. Dobro nam je poznata izreka "Ako želite nesto da uradite naći ćete način, a ako ne želite naći ćete izgovor". Nauka kaže da svakodnevna šetnja brzim hodom od pola sata znatno doprinosi poboljšanju zdravlja. Neka istraživanja pokazuju da je bitno imati kontinuitet od 15 min, a manje od toga nema efekta. Znači, bitno možemo pomoći sebi ako izađemo iz prevoza nekoliko stanica pre posla ili ostavimo auto na 15 min brzog hoda do posla i eto pri dolasku na posao i povratku sa posla imamo pola sata brzog hodanja. Ovo smo dali kao primer jer kada se spomene fizicka aktivnost odmah se misli na teretane i fitnes centre. Naravno, ko ima mogućnosti i vremena i za taj oblik fizičke aktivnosti ali uvek uz konsultacije sa stručnim licem, svakako je koristan i rad u bašti, vožnja bicikla, igranje odbojke, tenisa. Bitno je napomenuti da je šetnja brzim hodom najbezbedniji način koji se preporučuje za svako životno doba, a za sve druge oblike aktivnosti trebalo bi se posavetovati sa lekorom. Starije osobe često pitaju koliko to brzo smeju da hodaju. Svaka šetnja pri kojoj se može i razgovarati bezbedna je. Pored fizičke neaktivnosti faktor rizika za degenerativni reumatizam su i nepravilna ishrana i gojaznost. Vrlo često čujemo od gojaznih osoba rečenicu: "Znam toliko mršavih osoba koje imaju probleme sa zglobovima.” i to je tačno ali ipak kod gojaznih degenerativne promene se mnogo ranije javljaju i u mnogo težem obliku, jer svaki kilogram viška je dodatno opterećenje za zglobove posebno kuk i koleno. Za nastanak degenerativnog reumatizma odgovorna je svakako i genetika na koju bar za sada ne možemo da utičemo ali na ishranu, fizičku aktivnost i telesnu tezinu sigurno možemo i moramo.
Najvažnije je sprečiti nastanak bolesti ili odložiti za što kasniji životni period, a u slučaju degenerativnih promena bitno je od najranijeg uzrasata formirati zdrave navike, pre svega po pitanju fizičke aktivnosti i pravilne ishrane. Kada se razviju degenerativne promene izlečenje ne postoji samo se tegobe mogu smanjiti fizkalnom terapijom, lekovima kao sto su takozvani nesteroidni antireumatici i na kraju operativno lečenje najzastupljenije kod kuka i kolena.
Prim.dr Nadežda Radisavljević
