Da li ima istine u ovoj i sličnim izjavama gojaznih osoba proverite u našem tekstu.

Već smo gvorili da je broj gojaznih osoba kao i veličina gojaznosti poslednjih decenija u stalnom prastu i samo da podsetimo oko 60 % ljudi i kod nas i u svetiu ili je gojazno ili ima preteranu telesnu tezinu. Svi naučni skupovi govore o tome da se ni u narednim godinama ne vidi način kako bi se porast broja gojaznih zaustavio. Zašto je to tako već smo pisali ali da podsetimo da je gojaznost multifaktorijalna bolest na koju utiču genetika, ponašanje pojedinca, životna sredina.
Danas se zna da se geni za gojaznost nalaze na više različitih hromozoma i što je više različitih gena odgovornih za gojaznost to će takva osoba vrlo lako dobijati u težini i isto tako teško gubiti kilograme.
Evo samo nekih karakteristika gojaznih ljudi koje su i naučno potvrđene.
1. Osobe sklone gojaznosti imaju niži bazalni metablizam u odnosu na mršave ili normalno uhranjene,
2. takođe, za varenje hrane gojazni troše mnogo manje energije pa tako za skladištenje masti mršave osobe troše tri posto a gojazne nula posto od unete energije.
3. Mnoga ispitivanja su potvrdila da se gojazne osobe rađaju sa povećanim brojem masnih ćelija i da mnogo brže pretvaraju sećer u masti pa imamo takozvanu krađu energije. Da objasnimo: mozak i crvena krvna zrnca energiju mogu dobiti samo iz glukoze a ne mogu ni iz masti ni iz proteina i iz tog razloga kada se glukoza kod gojaznih brže nego kod normalno uhranjenih pretvori u masti mozak ostaje bez energije i tada se aktivira centar za glad i povećava se unos hrane koja se ponovo skladišti u masno tkivo i javlja se “ začarani krug”.
4. Kod mršavih osoba centar za sitost mnogo pre i brže šalje signale za prestanak uzimanja hrane nego kod gojaznih.
5. Gojazne osobe imaju i takozvanu “ luksuznu potrošnju energije” nižu nego normalno uhranjene što će reći da imaju mnogo štedljiviji genotip koji ne dozvoljava rasipanje kalorija nego sve skladišti u masne depoe.
6. Smatra se da su i ukus za kaloričniju hranu i način uzimanja hrane genetski odredeni.
Kao što se može zaključiti, osobe koje su više genetski predisponirane za gojaznost mogu samo uz veliku disciplnu telesnu težinu da održavaju u preporučenim okvirima, tako da žalbe gojaznih “ pijem vodu i gojim se, mnogo manje jedem od drugarice a ona mrsava a ja debela’’ nisu samo opravdanja i izgovori već i delimične istine koje mogu gojaznima da posluže kao opravdanje za gojaznost ako će im od toga biti lakše. Ipak, ukoliko žele da omršaju moraće da redukuju svoju ishranu

Prim.dr Nadežda Radisavljević