Knjižare su prepune knjiga o hrani. Bezbrojni su sajtovi i blogovi na ovu temu a o novinskim člancima i da ne govorimo. Mnogo se govori i piše o zdravoj ishrani a meni se čini  da što se više o tome priča mi se sve  lošije hranimo. Uglavnom se  u svim tim knjigama i člancima govori o uticaju hrane na naše fizičko zdravlje pri čemu se njen uticaj na razvoj uma i psihe zanemaruje.  Hrana osnažuje naše telo ali utiče na naše misli i naše emocije.  Teška hrana stvara probleme sa probavom, nadutost, tromost, teške misli i teške snove.  Ljudi posvećeni duhovnosti, bez obzira kojoj verskoj tradiciji pripadaju odlično to znaju i zbog toga jedu laganiju hranu i pribegavaju čestim postovima kako bi pročistili svoje telo ali  i svoj um.  U našem materijalnom i racionalnom svetu računa se samo ono što se može videti  i opipati. Broje se kalorije, minerali, vitamini, belančevine, ugljeni hidrati, o suptilnoj energiji koju hrana poseduje u sebi i koja ne hrani samo naše telo već i našu dušu gotovo da se i ne piše, a relativno se o tome malo i zna.  U ovom tekstu neću da govorim o uticaju hrane na naše zdravlje  već o uticaju naše enrgije i naših misli (i misli su energija) na hranu koju jedemo.  
Hrana je vrlo osetljiva na naše misli i naše emocije. Upija ih kao sunđer, a onda nam ih vraća kao bumerang. Zato je jako važno da prilikom obeda budemo  dobrog raspoloženja i opušteni  jer ćemo to dobro raspoloženje preneti na hranu a preko hrane ponovo uneti u naš stomak.
Zahvalnost je najpozitivnija emocija koju možemo da iskažemo tokom obeda. Nekada je bio običaj  da se pre početka obroka očita molitva i zahvali Gospodu za hranu koju nam je podario.  Kada pogledamo koliko je siromašnih i gladnih u ovom svetu jasno je da mi koji imamo obilan obrok zaista možemo da se smatramo srećnima i da itekako imamo razloga da se zahvaljujemo za punu trpezu.  Molitva zahvalnosti je nabijena pozitivnom energijom kojom se i hrana koju jedemo pročišćava. Ukoliko nemate običaj da se molite pre početka obroka a vi zastanite na trenutak i zahvalite se  jer imate šta da jedete a mnogi na žalost nemaju. Zato vam neće biti potrebno više od desetak ili dvadeset sekundi a delovaće veoma blagotvorno na vašu hranu i na vas. Malo utrošenog vremena a velika korist.

Potrebno je da  se prilikom obroka koncentrišemo na ono što jedemo, na taj način ćemo izbeći da nam misli lutaju. Moglo bi se dogoditi da nam se „zakači“ neka ružna misao koja bi pokvarila pozitivnu energiju tokom obroka. Za vreme  obroka bi trebalo ćutati, ne samo da se ne bi zadavali ili zbog bontona već da bi  zaista mogli da se usredsredimo na obedovanje. Ta usmerenost pažnje na ono što  radimo je odlična mentalna vežba koja pomaže da smirimo naš um. To je kao meditacija ili joga. Kako svi jedemo nekoliko puta dnevno, ovo je najbolji i najlakši način za vežbanje discipline, pažnje, fokusa...
Promenom načina života menjale su se i navike u ishrani.  Brz i haotičan život doneo je i brzu ishranu. Tradicionalan porodični ručak gotovo da potpuno nestaje iz naših života. Okupljanje svih članova porodice za stolom radi zajedničkog obroka danas je retko a baš to  doprinosi povezanosti porodice, stvara taj neophodan osećaj zajedništva i ljubavi što opet deluje na hranu koju konzumiramo. Uvek je lepše jesti u društvu i sa onima koje volite i koji vas vole nego sam.  
I na kraju svaki obrok neka bude neka vrsta malog slavlja: uživajte u hrani, za lepo postavljenim stolom i sa onima koje volite. Ne samo da mnogo ljudi gladuje već je mnogo  i onih koji imaju dovoljno hrane ali su bolesni i ne mogu da jedu. Slavite to što ste živi i i što možete da jedete. 

Milena Marjanović
astrolog, hipnoterapeut i life coach