Petra me je očarala onog trenutka kad sam čula priču o njoj, moje divljenje se samo još više produbilo kada sam je videla i ta opčinjenost traje i danas.
Za zapadni svet Petra je zaista bila izgubljeni grad sve do 1812. god kad ju je otkrio švajcarski istraživač Johan Ludvig Burhardt. Petra je za Beduine bila sveto mesto na kom su živeli njihovi bogovi i zato su tajnu o njoj ljubomorno čuvali. Burhardt je morao da se sprijatelji sa Beduinima i pređe u islam da bi mu dozvolili da vidi ovaj čudesan grad.

Petra se nalazi u Jordanu oko 3 sata vožnje od Amana i 2 časa od Akabe. Nalazi se na 800 metara nadmorske visine i mada je u pustinjskoj regiji nije retko da u ovim predelima zimi zabeli sneg. Nastala je u oblasti koja obiluje pijaćom vodom što je inače veoma retko u ovom delu sveta. Činjnica da su Nabatejci koji su osnovali ovaj grad bili vešti trgovci kao i to što se ona nekoliko stoleća nalazila na središtu karavanskih puteva učinilo je ovaj grad bogatim i moćnim. Veoma dugo bila je stecište putnika i trgovaca. Tu su mogli da se okrepe, obnove zalihe hrane i vode i zamene umorne kamile a onda da nastave put.

Petra je bila glavni grad nabatejskog carstva koje je svoj procvat doživelo od 5 do 3 veka pre nove ere. Sa tri strane bila je prirodno zaštićena tako da je bila gotovo neosvojiva. Do nje se danas dolazi kroz kanjon Sik, koji je u vreme procvata Petre bio jedan od sporednih ulaza. Njegova lepota je očaravajuća jer boje stena variraju od sive, ružičaste, plave, žućkaste... I dok hodate tako zadubljeni u lepote ovog kanjona ostajete bez daha kada na samom izlazu iz kanjona odjednom ispred vas iskrsne Riznica, najčuvenija građevina stare Petre.
Petra je zaista, graditeljsko čudo starog veka. Velelepne građevine uklesane su u kamenu i klesane su od vrha ka dnu. Na žalost kako je građena u mekom materijalu erozija je polako uništava ali srećom još uvek je ostalo dosta toga i za naše oči. Uz pomoć satelita otkriveno je da se ispod debelih slojeva peska nalazi mnogo građevina koje su pesak i prašina vremenom potpuno prekrili. Ko zna šta Petra još krije od nas? Možda ona tek čeka da bude otkrivena?

Rimljani su posle mnogo muka uspeli da osvoje Petru početkom nove ere. Njen procvat je nastavljen i pod njihovom upravom sve dok se karavanski putevi nisu pomerili prema Palmiri u Siriji. Tada Petra polako gubi na svom značaju i pada u zaborav.
Danas na hiljade turista iz svih delova sveta dolazi u Jordan da bi videli Petru privučeni njenom lepotom ali i misterijom koja je obavija. Uostalom, njoj je posvećen i jedan od filmova o čuvenom Indijani Džonsu. Još uvek se o njoj malo zna. Naučnici nisu potpuno sigurni ni koliko su tačno stare pojedine građevine. Takođe i o samim Nabatejcima gotovo da se ništa ne zna. Bili su narod arapskog porekla koji je nestao sa lica zemlje. Verovatno su asimilovani ali od koga i kako istorija još nije odgonetnula. Ne zna se ni kako su izgledali, govorili, pisali. Neobičan i misteriozan narod koji nam je u nasleđe ostavio prelepe građevine i nestao bez traga. Kada se nađem pred tako veličanstvenim građevinama, građenim pre nekoliko hiljada godina, bez današnje tehnologije, zapitam se koliko je stvarno to naše znanje kojim se toliko ponosimo.

Pored stare Petre danas postoji novi grad Petra u kom ima puno dobrih hotela. Ukoliko ne želite da putujete organizovano možete veoma lako preko interneta da rezervišete dobar hotel u novom gradu Petra i da pronađete vodiče koji će vas uputiti u sve tajne ovog nestvarno lepog grada. Ova stara dama i dalje opčinjava svojom lepotom. Ukoliko budete imali priliku da je vidite nećete je nikada zaboraviti.