Odlazak na drugi kontinent donosi jedno sasvim novo i drugačije iskustvo, naročito ako putujete sami. Uvek sam pristalica takvih putovanja više nego putovanja preko agencija gde vam je skoro sve dato na dlanu. Novu državu i novi grad treba istražiti;ja lično to uvek radim tako što posetim nekog od prijatelja lokalaca i sa njima provedem dane. Ne samo što tako naučim više o njihovoj kulturi već mi je i dosta ekonomičnije.
Ako planirate da posetite Kinu, moj savet vam je da to nikako ne činite u julu i avgustu mesecu kao što sam ja uradila. Vrućine su velike, a subjektivni osećaj trenutne temperature se znatno razlikuje od realnog stepena. Odmor u julu sam provela u Šangaju, kod drugarice sa fakulteta. Sam let sa presedanjem u Abu Dabiju je po sebi avantura. Etihadov let iz Beograda je kasnio sat vremena što me je nagnalo da „trčim“ na drugi let za Šangaj. Naravno, prtljag mi nije stigao na vreme, ali kako sam zaposlena u Etihadu, kolege su se potrudile da ga dobijem odmah sledećim letom. Savet da doživite manje stresa prilikom putovanja sa konekcijom je: spakovati nešto od najpotrebnije odeće u ručni prtljag ili leteti samo sa ručnim prtljagom (ako se može).
Po dolasku u Šangaj doživela sam kulturološki šok kojeg sam tek nakon dva, tri dana postala svesna. Ta veličina i ogromnost su me podsetile na to da čovek nije ništa do ovozemaljske minijature. Oriental Pearl Tower je kula visoka 468 metara. Nalazi se u novom Pudong delu grada, na obali Huangpu reke. Moja prva fotorafija je snimljena baš u ovom delu i tu sam doživela šok zbog novih i veoma visokih građevina u modernom stilu. Kažu da je pogled sa ove kule na grad veličanstven budući da se vidi panorama na veći deo grada koji broji 24,18 miliona stanovnika. Kako sam upravo bila sletela na Pudong aerodrom i odmah krenula u kraći obilazak sa prijateljima nisam imala snage da se penjem. Ostavila sam to za neku narednu posetu. Inače, kula je sagrađena 1994.godine. U okolini se nalazi i čuveni Svetski finansijski centar, oblakoder koji broji 101 sprat, sagrađen 1997.godine. To je druga po veličini građevina u Šangaju. Prekoputa pomenute kule, na drugoj strani, nalazi se poznati The Bund, takođe jedno od najpoznatijih turističkih mesta.

Težak vazduh u Šangaju me nije sprečio da ne posetim bar devet od deset turističkih lokacija sa liste koju sam pripremila pred put. Jedna od njih je i veoma prometna ulica, Nanjing Road koja ujedno predstavlja glavnu šoping ulicu. Dobila je naziv po Nanjingu, glavnom gradu okruga Jiangsu koji se nalazi u blizini. Doživeti lično tu prometnost je iskustvo za sebe. Kinezi ne vode mnogo računa o tome da li će nekoga udariti, spotaći ili dotaći dok užurbano hodaju pa mi je pored fokusa na prelepoj ulici i osvetljenim građevinama u mraku, fokus bio i na bezbednoj šetnji. Ne izvinjavati se i trošiti reči uzalud; retko ko ume i želi da govori engleski. Ukoliko vas spotaknu, savet je da smireno nastavite dalje.
U metrou postoji red, ko, kako i gde ulazi, sedište nećete naći, ali ćete uživati u čistom, klimatizovanom prostoru i u pogledu na lokalce koji, umesto da razgovaraju jedni sa drugima, svi do jednog u ruci drže telefone i tablete. Pogled iz metroa i iz voza je prelep. Rekli su mi da je autom, sa jednog kraja Šangaja na drugi, potrebno voziti oko tri sata. U Šangaju se nalazi i jedan od najbžih vozova sveta, Maglev. Ovaj voz ima samo dve stanice i u svojoj punoj brzini potrebno mu je 7 minuta i 20 sekundi da pređe put od 30km. Inače, može da dostigne brzinu i do 430km/h. U to sam se lično uverila dok sam se Maglevom, u povratku, vozila do Pudong aerodroma. Sedam minuta kompletne ushićenosti i sreće jer se nalazim u jednom od najnovijih dostignuća kada je prevozno sredstvo u pitanju. Lično, tih tridesetak kilometara nisam ni osetila jer, imala sam utisak da, samo što sam sela u voz već je bilo došlo vreme da izađem iz njega. To je prilika za ceo život, za nekoga ko svu pažnju usmerava na momente i zna da iste ceni.

Kako ću se u drugom delu putopisa o Šangaju više skoncentrisati na kulturu i život Kineza, na stare delove grada, kao i na susedni grad, Hangzhou, zaustavila bih se sada ovde uz citat Barenice Malohe, koja kaže: „A Šangaj je čudesan. Fan sam naučno-fantastičnih filmova i kada sam tamo noći, sa svim tim svetlima, osećam se kao u filmu“. Tako sam i ja bila jedan od aktera naučno-fantastičnog filma Fantastična četvorka, u nekom paralelnom univerzumu, među drugačijim ljudima, ja, ona koja je svemoćna i koja pogledom kao na krilima prolazi, istražuje, preleće velike daljine i, spoznajući drugu kulturu, sve više upoznaje sebe.
Vidimo se u sledećem delu putopisa.
Sassenach