Umorili smo se baš, od ove duge i hladne zime i svi sa nestrpljenjem čekamo dolazak proleća. Za mene lično proleće je najlepše godišnje doba. Jesen je divna sa svojim neverovatnim bojama ali me podseća na umiranje, na završetak jednog ciklusa i dug zimski san. U proleće priroda se budi i oživljava. I mi ljudi, mada, smo sve manje u dodiru sa prirodom i dalje smo podložni njenim ritmovima iako toga nismo uvek svesni, tek nestrpljenje sa kojim iščekujemo dolazak proleća govori da smo njen neraskidivi deo, i kao što se priroda budi u proleće tako se i mi budimo iz letargije spremni za novi početak.
O proleću ne treba govoriti u njemu treba uživati. Mi sa nekoliko lepih fotografija želimo da vas podsetimo da je ono stiglo.

Visibaba i kaćunak prvi vesnici proleća.

Samo onaj koje posmatrao razigrane jaganjce na livadi zna koliko prave životne radosti ima u tim malim slatkim bićima.

Voće u cvatu, lepota i savršenstvo koju samo priroda ume da stvori.